Разговарано о проблемима при дефинисању власништва над имовином Дистрикта која је у посједу приватних лица

Доктор Домић је истакао да постоји око 300 случајева узурпације државног  земљишта, а још већи проблем представља различито вођење укњижбе власништва над непокретностима у грунтовници и катастру. И један и други проблем постао је евидентан кроз имплементацију рада Вијећа за излагање.

„Значајан број грађана Брчко дистрикта БиХ, који се налазе у посједу имовине коју користе одувијек, на коју су у прошлом систему уредно плаћали катастарски порез, дошли су до сазнања, кроз Вијеће за излагање, да више нису власници, односно да је имовина укњижена на Дистрикт. Ту људи имају изграђене породичне куће и имања, али нажалост више не могу доказати валидним документима да су они истински власници пошто је у грунтовници убиљежена као општенародна имовина”, додао је градоначелник Домић.

Градоначелник је још нагласио да је овај проблем тешко дефинисати законском нормом. Раније је било покушаја да се оваква или слична питања рјешавају институтом досјелости, међутим тај институт се не може примијенити ретроактивно.

„У сваком случају, није нам циљ да Брчко дистрикт БиХ постане власником имовине која није наша  и која се стицајем околности у књигама води тако.  Није нам  циљ ни да  имамо пуно бескућника јер према овом стању људи су практично без имовине. Циљ нам је да нађемо норму која ће се моћи примјењивати у стварном животу и која ће омогућити да ти људи, који су сада у посједу те имовине, постану и власници“, закључио  је градоначелник Домић.

Наиме, проблем датира из времена кадa је бивша држава спроводила аграрну реформу и када су кроз те своје поступке у нарави људима додјељивали земљиште али то никада није спроведено у земљишним књигама нити је поткријепљено адекватним уговорима. Колико је проблем комплексан говори и то да уопште није познато колико се грађана, заправо, налази у таквом стању. Потенцијално, сви они који су били предмет помјерања кроз аграрне реформе могу бити у сличној ситуацији. Неки су били у заблуди да промјене треба вршити у катастру, а само ријетки су то чинили и у грунтовници. Стога се имовина у грунтовним књигама водила и даље као државна, а само у катастру на име власника јер тадашња држава у почетку није инсистирала на комплетирању власништва.

Градоначелник Домић је напоменуо да су то осјетљива питања те да се интензивно ради на проналаску рјешења.

„Људи ће на тој имовини  и даље боравити.  Међутим, када буду хтјели вршити промјене, продати, дати под хипотеку или у насљеђе онда неће моћи тај посао завршити како би хтјели јер не могу дати, продати или  поклонити  нешто што није њихово и у регистру се води као друштвена имовина“, нагласио је Домић.

Већ постоји и неколико приједлога за рјешење тог проблема. Један је практичне природе, да вијећа за излагање постану флексибилнија и да један начин тумачења тих прописа прилагоде тренутној реалној ситуацији. Правно је тешко наћи излаз али и ту има извјесних понуда у смислу да власници тих непокретности поново стекну своју непокретност. То је поступак који захтијева додатну и дугорочну припрему.