Делегација Брчко дистрикта у посјети Вуковарско-сремској жупанији

21.10.2010. - Делегација Брчко дистрикта БиХ, сачињена од чланова Владе Брчко дистрикта БиХ, представника „Луке Брчко“, Дирекције за финансије и Привредне коморе коју је предводио градоначелник Драган Пајић, посјетила је сједиште Вуковарско-сријемске жупаније, гдје су отворене теме у смислу прекограничне сарадње и од заједничког интереса за обје регије. Састанком је предсједавао жупан Вуковарско-сријемске жупаније Божо Галић који је заједно са својим сарадницима, начелницима одјељења, кандидовао за расправу неколико области интересантних за рјешавање у оба подручја, као што су изградња новог моста на ријеци Сави између БиХ и Хрватске, статус постојећег моста, развој жељезничког и друмског саобраћаја, увезивање лука у Брчком и Вуковару, измуљивање ријеке Саве, одлагање комуналног отпада те обновљиви извори енергије.

Image for news

2010-10-22PosjetaVukovaru2

Речено је да су усаглашени просторни планови за изградњу новог моста који ће повезивати двије сусједне државе и закључили да је потребно урадити приједлог како уклопити постојеће путеве са локацијом новог моста у Хрватској, као и планирану заобилазницу око Брчког. Сви учесници састанка сагласили су се да би заједнички требало покренути категоризацију граничног прелаза између Брчког и Гуње, што је посао искључиво двију земаља, а објема је у интересу да овај гранични прелаз буде I категорије.

Представници Вуковарско-сријемске жупаније изразили су потребу за модернизацијом жељезнице, као и трасе између Винковаца и Брчког и даље до Тузланског кантона. Но, за Брчко дистрикт је скупо властито улагање у пругу која пролази кроз ово подручје у дужини од тек двадесетак км, тако да би реконструкцију жељезнице препустили ентитетима, који већ уговарају аранжман за овај посао и изградњу пута Тузла–Орашје са Чешком експортном банком. Договорено је да се ради на усклађивању интереса у овој области и покуша кандидовати одређени заједнички пројекат код ИПА фондова, а констатовано је да је жељезнички мост на ријеци Сави у добром стању.

Што се тиче сарадње између двије луке закључено је да се размијене искуства на опремању лука. У Вуковарско-сријемској жупанији ради се на проширењу луке и изградњи нових капацитета према Нуштру и у њеном саставу изградњи канала Дунав-Сава-Дунав у дужини од 61 кмкоји ће  имати посебно обиљежје канала, чији ће дио у дужини од 14 км служити за наводњавање. У брчанској луци се ради на изградњи прилазних путева, једног директног жељезничког колосијека и раздвајању лучке управе и лучког оператера, за што је уговорен кредит од свјетске банке у износу од 10 милиона евра, рекао је директор „Луке Брчко“ Мустафа Нуковић. Сарадња ће се односити на чишћење корита ријеке Саве, за шта Брчко дистрикт има обезбијеђено 5,7 милиона евра као и чишћење њених обала од мина те на поправке кранских дизалица и остале опреме. Било је ријечи и о раду Савске комисије и о регулацији водотока у шта су укључене и Словенија, Србија, Хрватска и БиХ, кроз чије територије протиче ријека Сава.

За цјелокупан пројекат измуљивања ријеке Саве кроз Хрватску потребно је обезбиједити, речено је, око 700 милиона евра. Идејни пројекат је урађен и одобрена средства од ИПА фондова за ову намјену, а формирана је и Агенција за пловне путеве Хрватске, чије је сједиште у Вуковару. А за смјештај система навигације за пловидбу од Савске комисије предложено је да то буде у Брчком, као у средишњој тачки у укупном току ријеке Саве. Констатовано је, такође, да је за сваки од ових пројеката потребно урадити одређене стручне и еколошке студије, прибавити потребне дозволе, као и дозволе за заштиту околине, што знатно успорава њихову реализацију те је договорено да Хрватска и БиХ помогну једна другој при њиховом ефикаснијем обезбјеђивању.

Једна од тема састанка у Вуковару било је и одлагање комуналног отпада. У Вуковарско-сријемској жупанији постоји санитарна депонија која се налази у Старим Јанковцима а покрива подручје Осијека, Вуковара, Жупање, Белог Манастира и Винковаца, што је одређено законском регулативом да свака жупанија у Хрватској газдује отпадом.

У Брчко дистрикту је у фази израде студија за отпад, коју ради фирма „Двокут“ из Загреба, одјељење у Сарајеву. Предстоји јавна расправа да би овај пројекат наишао на одобравање грађана. Центар за управљање отпадом био би у дистрикту, а сировине би могли користити и из сусједних општина које су већ исказале интерес за овај вид сарадње.

Прерађивање отпада обезбјеђује уједно и изворе енергије. У Вуковарско-сријемској жупанији се производи енергија из шумске сјече и остатака од пољопривреде, односно биомасе те се узима као обновљиви извор енергије и соларна енергија. На бази тих сировина покренуто је неколико енергана снаге од 1 MW, које су  смјештене по општинама Жупаније уз пољопривредно земљиште и служе за гријање пластеника и стакленика. Имају и биогасна постројења која дају 4 MW топлотне енергије, чиме се грије 14 објеката, што представља исплативост овог начина обезбјеђивања енергената.

Домаћини из Вуковарско-сријемске жупаније и гости из Брчко дистрикта дотакли су се и теме оснивања развојне агенције, која је у Дистрикту раније постојала, а сад се ради на њеном поновном успостављању, а у Жупанији је започела с радом као локална агенција за капиталне и међународне пројекте, а сад је унапријеђена и има 11 високообразованих запосленика различитих профила. Договорено је да Звонимир Чордашић, директор Развојне агенције из Вуковара пренесе искуства своје агенције Влади Брчко дистрикта, да би брже и ефикасније била формирана таква агенција у Дистрикту.

Привредне коморе обје регије као учесници пројеката земаља у сливу ријеке Саве и у сарадњи са Савском комисијом раде на изради Атласа који ће обухватити привредне и туристичке потенцијале. Секретар Привредне коморе Брчко дистрикта Ненад Виковић је позвао колеге из Вуковарско-сријемске жупаније на Сајам привреде у Брчко од 1. до 4. децембра и предложио да у конференцијском сегменту Сајма буде организована дебата о различитим областима развоја ових подручја да би се дошло до конкретних закључака и покретања неких од поменутих пројеката. Поред привреде, договорено је да се убудуће више посвети пажње сарадњи у областима културе и спорта, те као учесници Дунавске декларације да планирају различите пројекте које би кандидовали код фондова Европске уније.

Након садржајне расправе о бројним темама значајним за развој двају регија договорено је да се што прије сачини докуменат о прекограничној сарадњи који би у наредном периоду потписали жупан Божо Галић и градоначелник Драган Пајић.